Kada obezbedimo da je disk veći i imamo slobodnog prostora, bootovanjem rescue diska, ja preferiram RIPLinux može bilo koji drugi koji ima adekvatne alate (fdisk, e2fsck, resize2fs).

Prvi korak, povećanje particije, očigledno je da jedino sda3 možemo povećati, a to je ujedno i root particija koju i želimo povećati:

fdisk /dev/sda pa p da vidimo izgled particija.

Najjednostavniji način da povećamo sda3 je da je obrišemo i napravimo novu na njenom mestu:

sto ćemo uraditi komandama d pa 3, i potom napraviti novu koja će uzeti sav slobodan prostor n pa p pa 3 i potom samo sa enter prihvatimo dve ponuđene cifre, čime smo napravili novu particiju koja uzima sav slobodan prostor.

Sa p možemo ponovo pogledati kako izgleda raspored particija

i sa w snimiti particionu tabelu.

Ovim smo povećali particiju, ostaje samo da uradimo resize filesystema, da napomenem radi se o ext3 FSu, za druge je drugačija procedura. Procedura za JFS.

resize2fs /dev/sda3 će automatski povećati filesystem da iskoristi sav prostor na particiji. Ali će nam verovatno prijaviti grešku da prvo moramo da uradim e2fsck što ćemo ga i poslušati. A potom ponovo pokrenuti komandu za resize.

I to je to, filesystem je povećan.

Podešavanje IP adrese, na bilo kojoj od dve mašine:


/sbin/ifconfig eth1 down
/sbin/ifconfig eth1 hw ether 00:05:5d:01:01:01 # ODABRANI MAC za migraciju (neki izmišljeni
/sbin/ifconfig eth1 10.10.9.21 netmask 255.255.255.0 # IP ADRESA
/sbin/ifconfig eth1 up


Dekonfigurisanje na prvoj mašini:


/sbin/ifconfig eth1 down
/sbin/ifconfig eth1 hw ether XX:XX:XX:XX:XX:XX # ORIGINALNI MAC kartice u mashini
/sbin/ifconfig eth1 0.0.0.0


Dekonfigurisanje na drugoj mašini:


/sbin/ifconfig eth1 down
/sbin/ifconfig eth1 hw ether YY:YY:YY:YY:YY:YY # ORIGINALNI MAC kartice u mashini
/sbin/ifconfig eth1 0.0.0.0


Potrebno je vratiti originalne MAC adrese i skinuti IP sa interfejsa. Za monitoring i pokretanje konfigurisanja može da se upotrebi heartbeat ili pacemaker (ili možda ima još neko rešenje, možda custom scripte za monitoring).

lvcreate -L +30G -n srv_raw3 vol

Potom u XEN VM configu dodamo u disk deo:

'phy:/dev/vol/srv_raw3,xvda5,w'

Ali da ne bi gasili i palili VM, mozemo dodati odmah:

xm block-attach srv phy:/dev/vol/srv_raw3 xvda5 w

u dmsg na virtualnoj mashini se pojavilo samo jedno:

[3658600.114552] blkfront: xvda5: barriers enabled

i block device /dev/xvda5

Potrebno je josh uraditi neshto korisno sa njim

Preimenovati /usr/sbin/sendmail u /usr/sbin/sendmail- i na njegovo mesto podmetnuti scriptu:


#!/bin/bash

tee -a /var/log/poslati-mailovi.txt | /usr/sbin/sendmail- $@


U server-statusu apachea se dobije informacija o URLu scripte. A usput i sadrzaj poslatog maila se loguje

Nije neko previše inteligentno rešenje, ali vrlo brzo je rešilo problem.

Prvo nam treba particija, možda je već imamo ili napravimo još jedan logički volumen:

lvcreate -L +160G -n encpart vol01

Refrešujemo LVM da se pojavi device:

vgchange -a y

Potreban nam je cryptsetup utils za inicijalizaciju, pa ga instaliramo ako već nije:

apt-get install cryptsetup

Inicijalizacija, pitaće nas za passphase:

cryptsetup --verbose --verify-passphrase luksFormat /dev/vol01/encpart

Kačenje particije, time ćemo podesiti da nam kernel napravi novi block device koji virtualno enkriptuje/decriptyje podatke koji su na particiji koja je enkriptovana:

cryptsetup luksOpen /dev/vol01/encpart vol01_encpart_descripted

Rastavljanje ovakve veze se radi sa: cryptsetup luksClose device ali za sada nam to nije potrebno.

Formatiranje particije, formatiramo “virtualni” block device a ne particiju koja je encriptovana:

mkfs.ext3 /dev/mapper/vol01_encpart_decripted

I za svakodnevni rad nam ne potrebna mala scripta sa kojom ćemo lako mountovati i unmountovati (raskidanje decripcije):


#!/bin/bash

if [ "x$1" = "xon" ]; then
echo "luksOpen"
cryptsetup luksOpen "${ENCDEV}" "${DEVNAME}"
echo "please wait"
sleep 1
echo "pvscan"
pvscan
echo "please wait"
sleep 2
echo "fsck"
fsck.ext3 -p "${DEV}"
echo "mount"
mount "${DEV}" "${MNTDIR}"
elif [ "x$1" = xoff ]; then
echo "umount"
umount "${MNTDIR}"
echo "luksClose"
cryptsetup luksClose "${DEV}"
else
echo "usage: $0 <on|off>"
fi


Pozivanjem scripte sa on ili off parametrom mountuje se i unmountuje disk.

Drugar je našao jedan zanimljiv klon arduina (isti koncept, isti MCU, samo je pločica drugačija) kod naše Mikro Elektronike po prilično pristupačnoj ceni (14eura + PDV). Reč je o mini at pločici, koja se meni čak i više svidja od arduina jer je drastično manja, mana je naravno to što ne mogu da se kače arduino shieldovi.

Incijalno Mikro Elektronika predlaže korišnjenje njihovih alata za razvoj, koji naravno ne postoje za linux. Gledajući uputstvo skontam da koriste arvdude software za programiranje koji postoji i na linuxu. I da je protokol za programiranje stk500 takodjer podržan. Sve bi to trebalo da znači da pločica može vrlo jednostavno da se programira i na linuxu.

Potrebni alati na linuxu su avrdude gcc-avr i libc-avr. Na ubuntu/debianu: apt-get install gcc-avr avr-libc avrdude i malo podešavanja koje sam upakovao u Makefile demo projekat.

Sve što je potrebno uraditi je otpakovati zip fajl (eventualno promeniti serijski port u Makefileu) i uraditi make all.

• Netkit
• Cloonix
• GINI
• Marionnet

Svi su bazirani na UML (User-mode Linux-u)

Ceo posao možemo uraditi i bez ovakvih programa, ali uz pomoć njih dobijemo vizuelnu preglednost i brže dodjemo do setupa koji želimo da testiramo.

jni/Android.mk:

LOCAL_PATH := $(call my-dir)

include $(BUILD_SHARED_LIBRARY)


jni/mkfifo.c:

#include <string.h>
#include <jni.h>
#include <unistd.h>
#include <sys/types.h>
#include <stdio.h>
#include <unistd.h>
#include <sys/stat.h>

src/info/zsteva/mkfifo.java:

package info.zsteva;

public class fifo {
// JNI
public native static int mkfifo(String path);
static {
System.loadLibrary("mkfifo");
}
}


Smestiti fajlove na adekvatna mesta i u rootu android projekta pokrenuti ndk-build (za kompajliranje je potreban android-ndk-sdk).

Zgodno rešenje koje sam skoro video nalazi se u okviru samog ssh-a. U ~/.ssh/config mogu se podesiti svi ovi parametri i pri tome dati posebno ime preko koga mašini sa tim parametrima pristupate bilo da koristite ssh ili scp. Primer:


Host stor01
Hostname office.example.com
User zsteva
Port 2211


Primer kojim se kačim na server sa navedenim parametrima preko prečice stor01. Sada komotno mogu da koristim:

• ssh stor01 -v
• scp file1.txt stor01:~/
• scp stor01:~/file2.txt .

Svaki put tamo gde se pokušavam kačiti na stor01, biće upotrebljeni parametri navedeni u config fajlu.

Kao hostname se može navesti i IP adresa, a uz malo scriptinga se može napraviti da se jednom komandom preklapaju IP adrese u liniji hostname zavisno od toga da li ste u LANu ili pristupate mašini spolja, itd…

Pošto program uglavnom zahteva neka podešavanja prilikom instaliranja, potrebno je prvo uraditi snimanje parametara. Pokrenite iz direktorijuma gde je instalacija programa setup.exe na sledeći način:

setup.exe /r /f1".\setup.iss"

Prođite proces instaliranja, posle čega će se u trenutnom direktorijumu pojaviti setup.iss u kome je snimljen kompletan proces instalacije, sa svim parametrima.

Na drugi računar je dovoljno prekopirati ceo direktorijum i pokrenuti:

setup.exe /s

Da bi instalacija se kompletno završila sa parametrima koji su snimljeni u setup.iss. Inače fajl je textualni i možete dodatna štelovanja uraditi ručno.

Sledeći korak: kompletna automatizacija instalacije i upgradea softwera uz pomoć wpkg sistema.